Kada se zaposleni teško povredi, poslodavac ima najviše 24 časa da o tome obavesti inspekciju rada i policiju. Taj rok teče od trenutka povrede, a ne od trenutka kada neko u kancelariji stigne da se pozabavi papirima.
Prvi sat posle pada sa merdevina ili posekotine na mašini obično prolazi u gužvi. Neko traži zavoj, neko zove hitnu, a o izveštaju niko ne razmišlja. Ipak, upravo ono što se uradi tog dana kasnije odlučuje da li će povreda biti priznata i da li ćete dobiti punu naknadu.
Ključne tačke
- Povređeni zaposleni treba da se javi lekaru istog dana i kaže da se povredio na poslu.
- Neposredni rukovodilac mora da sazna za povredu odmah, čak i kada deluje bezazleno.
- Tešku, smrtnu ili kolektivnu povredu poslodavac prijavljuje inspekciji i policiji u roku od 24 časa.
- Izveštaj o povredi na radu poslodavac popunjava najkasnije 24 časa od saznanja za povredu.
- Bolovanje zbog povrede na radu plaća se u visini od 100% i to iz sredstava poslodavca.
- Svedoci, fotografije i nalaz lekara iz prvog dana najjači su dokaz ako kasnije dođe do spora.
Bezbednost na radu posle povrede: šta zaposleni radi prvog dana
Kao povređeni, vi ste u najtežem položaju, a opet od vas zavisi nekoliko ključnih koraka. Nisu komplikovani. Samo ih treba uraditi odmah, dok je sve sveže.
Javite se lekaru i recite gde ste se povredili
Idite u dom zdravlja, hitnu službu ili ambulantu medicine rada istog dana. Lekaru jasno recite da se povreda desila na poslu, kako i u koje vreme. Ta rečenica ulazi u nalaz lekara koji vas je prvi pregledao, a upravo taj nalaz kasnije čini deo izveštaja o povredi.
Ako sačekate dva dana jer vas “samo malo boli”, otvarate prostor za sumnju da ste se povredili kod kuće.
Obavestite rukovodioca, i to ne samo usmeno
Pozovite neposrednog rukovodioca ili lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu. Posle razgovora pošaljite i kratku poruku ili mejl sa vremenom, mestom i opisom događaja. Tako imate pisani trag.
Mnogi prećute povredu jer ne žele da ispadnu nespretni ili da se zameraju šefu. Razumljivo je, ali problemi koje odlažemo obično se vrate veći, a neprijavljena povreda je tipičan primer.
Uradite ono što stignete, ili zamolite kolegu da uradi umesto vas:
- zapišite imena i brojeve telefona kolega koji su videli šta se desilo,
- fotografišite mesto povrede, mokar pod, oštećenu opremu ili mašinu,
- sačuvajte obuću, rukavice ili odeću koju ste nosili,
- uzmite kopiju svakog lekarskog izveštaja.
Obaveze poslodavca istog dana kada se desi povreda na radu
Zakon tu ne ostavlja mnogo prostora za tumačenje, jer bezbednost na radu je obavezna za svakog poslodavca, bez obzira na veličinu firme. Kada se povreda desi, poslodavac ima nekoliko zadataka koji se ne mogu preskočiti ni odložiti za ponedeljak.
Prva pomoć i prevoz do zdravstvene ustanove
Prvo ide čovek, pa papiri. Poslodavac mora da obezbedi prvu pomoć i da povređenog uputi ili preveze do lekara. Kod ozbiljnije povrede zove se hitna pomoć, bez razmišljanja o tome kako će to izgledati.
Prijava inspekciji rada i policiji
Kako navodi Paragraf Lex u pregledu novog zakona, smrtnu, tešku ili kolektivnu povredu, kao i opasnu pojavu, poslodavac prijavljuje inspekciji rada i policiji odmah, a najkasnije u roku od 24 časa.
Prijava može biti usmena, pisana ili elektronska. Laku povredu zbog koje zaposleni neće moći da radi duže od tri dana prijavljuje samo inspekciji, u roku od pet radnih dana.
Kod teške povrede inspektor će želeti da vidi mesto događaja onakvo kakvo je bilo. Zato ga nemojte raspremati i ne puštajte mašinu ponovo u rad pre nego što inspekcija završi svoj deo posla.
Popunjavanje izveštaja o povredi na radu
Izveštaj o povredi, koji svi zovu povredna lista, poslodavac popunjava odmah, a najkasnije 24 časa od saznanja za povredu. Zatim ga šalje zdravstvenoj ustanovi gde je povređeni pregledan, kako bi lekar upisao nalaz i mišljenje.
Popunjen izveštaj ide u filijalu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a jedan overen primerak dobija i zaposleni.
Naknada zarade i šteta posle povrede na radu
Ovo je deo koji zaposlene najviše zanima, i s pravom. Priznata povreda na radu donosi znatno povoljniji položaj od običnog bolovanja.
Bolovanje od 100% od prvog dana
Prema objašnjenju pravnika sa portala Poslovi Infostud, naknada za bolovanje zbog povrede na radu iznosi 100% prosečne zarade iz poslednjih 12 meseci i ne može biti niža od minimalne zarade.
Poslodavac je isplaćuje iz svojih sredstava sve vreme trajanja bolovanja, a ne samo prvih 30 dana. Nije potreban ni prethodni staž osiguranja.
Naknada štete ne zavisi od osiguranja firme
Zakon o radu u članu 164 propisuje da poslodavac mora da nadoknadi štetu zaposlenom koji se povredio na radu ili u vezi sa radom. Ako firma nema polisu osiguranja, isplaćuje je iz svog budžeta. Visinu materijalne i nematerijalne štete u spornim slučajevima određuje sud, zato su dokazi iz prvog dana toliko važni.
Bezbednost na radu kada prva gužva prođe
Prijava i bolovanje rešavaju posledice. Uzrok ostaje na radnom mestu dok ga neko ne ukloni.
Neprijavljivanje je u Srbiji ozbiljan problem. Prema podacima o povredama koje prenosi Biznis.rs, poslodavci su za 2024. godinu Upravi za bezbednost i zdravlje na radu dostavili 14.483 izveštaja, dok je RFZO registrovao osetno više povreda. Svaka neprijavljena povreda znači da se isti rizik verovatno i dalje krije u istom hodniku ili kod iste mašine.
Posle povrede poslodavac treba da utvrdi šta je pošlo naopako, da proveri akt o proceni rizika i da dodatno obuči zaposlene ako je povreda bila teška.
Najčešća pitanja o povredi na radu
Sačuvajte ovaj tekst ili ga prosledite kolegama, jer je najbolje znati šta treba uraditi pre nego što vam zatreba.
