Televizor je poslednjih meseci nekako tiši. U restoranu čujete osobu preko puta, ali Vam pola rečenice nestane čim za susednim stolom počne glasniji razgovor. Telefon radi normalno, samo sve češće prebacujete slušalicu na „bolje“ uho.
Takve promene mogu biti prvi znaci gubitka sluha. Najčešći simptomi su otežano praćenje razgovora, posebno uz pozadinsku buku, često traženje da sagovornik ponovi rečenicu, pojačavanje televizora i utisak da ljudi govore nerazgovetno.
Postepene promene treba proveriti kod lekara ili audiologa. Nagli gubitak sluha, naročito na jednom uhu, zahteva hitnu medicinsku procenu.
Gubitak sluha može nastati zbog starenja, izlaganja buci, čepa od ušnog voska, infekcije, određenih lekova ili poremećaja unutrašnjeg uha. Uzrok se ne može pouzdano odrediti samo prema tome kako zvuk „deluje“.
Prvi simptomi gubitka sluha često nisu očigledni
Sluh retko nestane tako da jednog jutra jednostavno više ništa ne čujete. Mnogo češće se menja polako, pa mozak i svakodnevne navike neko vreme uspevaju da nadoknade problem.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, među ranim znacima mogu biti često traženje da ljudi ponove šta su rekli, pojačavanje televizora, propuštanje delova razgovora, poteškoće pri telefonskim razgovorima i zujanje u ušima.
Posebno je karakteristična rečenica: „Čujem Vas, ali ne razumem šta govorite.“
Razlog može biti slabije raspoznavanje pojedinih frekvencija govora. Glas je dovoljno glasan da ga registrujete, ali određeni glasovi postaju manje jasni.
Problem se još više primećuje u kafiću, automobilu, na porodičnom okupljanju ili bilo gde gde istovremeno govori više osoba.
Česti svakodnevni signali uključuju:
- potrebu da sagovornik ponovi rečenicu;
- teže praćenje razgovora u bučnoj prostoriji;
- pojačavanje televizora ili telefona više nego ranije;
- utisak da drugi „mumljaju“;
- propuštanje zvona telefona, alarma ili zvuka na vratima;
- oslanjanje na jedno uho tokom telefonskih razgovora;
- zamor nakon dužeg razgovora jer morate intenzivno da pratite govor.
Povremeni nesporazum sam po sebi ne govori mnogo. Ponavljanje istog obrasca tokom nedelja ili meseci već predstavlja dobar razlog za proveru sluha.
Zašto se gubitak sluha ponekad dugo ne primeti?
Mozak veoma dobro koristi kontekst. Ako ne čujete jednu reč, često je pogodite iz ostatka rečenice. Gledanje u lice sagovornika, položaj u prostoriji i automatsko približavanje izvoru zvuka takođe mogu prikriti blago oštećenje sluha.
Jednostrani gubitak posebno lako prolazi neprimećeno. Drugo uho neko vreme preuzima veliki deo posla. Problem tada može postati očigledan tek kada telefon prislonite uz slabije uho ili kada pokušavate da odredite iz kog pravca zvuk dolazi.
Zujanje, pištanje ili šum u uhu, poznati kao tinitus, takođe mogu pratiti gubitak sluha. Tinitus ipak nije dovoljan za procenu jačine sluha, pa je audiološko testiranje mnogo pouzdanije od procenjivanja simptoma kod kuće.
Kada gubitak sluha zahteva hitan pregled?
Nagli pad sluha treba proceniti odmah, posebno ako se pojavio na jednom uhu tokom nekoliko sati ili dana.
Američki Nacionalni institut za gluvoću i druge komunikacijske poremećaje naglašava da je iznenadni gubitak sluha medicinsko hitno stanje. Može se javiti nakon buđenja, tokom telefonskog razgovora ili uz osećaj punoće u uhu, tinitus i vrtoglavicu.
Problem se ponekad pogrešno pripiše zapušenom uhu, alergiji ili vosku. Upravo zato čekanje nekoliko dana da „samo prođe“ može biti loša odluka.
Smernice Američke akademije za otorinolaringologiju preporučuju da se kod sumnje na nagli senzorineuralni gubitak uradi audiometrijska potvrda što pre, najkasnije u okviru 14 dana od početka simptoma. Rana procena omogućava lekaru da na vreme odluči da li je potrebno lečenje.
Bržu procenu tražite i ako se pogoršanje sluha razvija tokom nekoliko dana ili nedelja, kao i kada ga prate bol, curenje iz uha ili drugi novonastali simptomi. Takav pristup preporučuje i britanska NHS služba za gubitak sluha.
Šta može da izazove slabiji sluh?
Uzrok zavisi od dela slušnog sistema koji je zahvaćen.
|
Vrsta gubitka |
Gde nastaje problem |
Mogući uzroci |
| Konduktivni | Spoljašnje ili srednje uho | Čep od voska, tečnost, infekcija, perforacija bubne opne |
| Senzorineuralni | Unutrašnje uho ili slušni nerv | Starenje, jaka buka, nagli senzorineuralni gubitak, pojedini lekovi |
| Mešoviti | Kombinacija oba mehanizma | Istovremeni problemi spoljašnjeg/srednjeg i unutrašnjeg uha |
Nakupljeni ušni vosak je dobar primer razloga zbog kojeg ne treba unapred pretpostaviti najgori scenario. Može mehanički da blokira prolazak zvuka i oslabi sluh. Sa druge strane, dugogodišnje izlaganje glasnoj muzici, mašinama ili drugim intenzivnim zvucima može oštetiti senzorne ćelije unutrašnjeg uha.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od milijardu mladih odraslih osoba nalazi se u riziku od trajnog gubitka sluha zbog nebezbednog slušanja.
WHO procenjuje i da više od 5% svetske populacije trenutno ima gubitak sluha koji zahteva rehabilitaciju.
Posebnu pažnju zato zaslužuju osobe koje godinama rade u bučnom okruženju ili često koriste slušalice pri velikoj jačini zvuka.
Kako izgleda pregled sluha?
Pregled obično počinje razgovorom o simptomima. Lekaru je korisno da zna kada ste prvi put primetili promenu, da li je zahvaćeno jedno ili oba uha, da li postoji tinitus, vrtoglavica, bol, prethodna infekcija ili izlaganje vrlo glasnom zvuku.
Sledi pregled uha kojim se mogu uočiti čep od voska, upala ili druge promene u spoljašnjem i srednjem uhu.
Za precizno merenje sluha koristi se audiometrija. Tokom tonalne audiometrije slušate tonove različitih frekvencija i jačina, a rezultat pokazuje najtiše zvuke koje možete da registrujete. Govorna audiometrija procenjuje koliko dobro prepoznajete govor.
U Srbiji se takve procedure obavljaju i u specijalizovanim audiološkim odsecima. Klinika za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije navodi tonalnu i govornu audiometriju, timpanometriju, otoakustičke emisije i auditivne evocirane potencijale među metodama koje koristi za procenu poremećaja sluha.
Nije potrebno da unapred znate koji test Vam treba. Izbor zavisi od simptoma i nalaza pregleda.
Kada treba zakazati pregled iako problem nije hitan?
Pregled ima smisla čim primetite da slabiji sluh počinje da utiče na razgovore, posao ili svakodnevne aktivnosti.
Posebno nemojte dugo odlagati procenu ako porodica redovno primećuje da glasnije pričate ili pojačavate televizor. Često upravo osobe iz okruženja prve registruju promenu, jer se postepeno pogoršanje sopstvenog sluha lako normalizuje.
Kontrola je korisna i nakon lečenja infekcije ili uklanjanja ušnog voska ako se sluh nije vratio na prethodni nivo.
Za osobe izložene profesionalnoj buci i starije odrasle periodična provera može otkriti promene pre nego što počnu ozbiljnije da otežavaju komunikaciju. Rano prepoznavanje problema omogućava pravovremenu procenu potrebe za lečenjem, slušnim pomagalima ili drugim oblicima rehabilitacije.
Ako procena pokaže da je slušno pomagalo odgovarajuće rešenje, Audiovox aparati za sluh su pouzdani, ali konkretan model treba birati prema stepenu oštećenja sluha i individualnim potrebama korisnika.
Nemojte testirati sluh pojačavanjem zvuka
Ako sumnjate da slabije čujete, pojačavanje slušalica do maksimuma nije dobar kućni test. Glasniji zvuk može dodatno opteretiti slušni sistem, a rezultat Vam neće pokazati koje frekvencije slabije čujete niti gde se nalazi problem.
Posle koncerta ili veoma glasnog događaja može se kratkotrajno javiti prigušen sluh ili zujanje. Svetska zdravstvena organizacija navodi da se takve smetnje ponekad povuku nakon odmora od intenzivnog zvuka, dok ponovljena ili dugotrajna izloženost buci može dovesti do trajnog oštećenja.
Za kraj…
Gubitak sluha često počinje sitnicama: ponavljanjem pitanja, pojačavanjem televizora ili sve težim praćenjem razgovora u restoranu. Takve promene ne treba pripisivati automatski godinama, umoru ili ljudima koji „više ne govore razgovetno“.
Pregled može pokazati jednostavan i rešiv uzrok poput ušnog voska, ali može otkriti i oštećenje koje zahteva dalju audiološku procenu i rehabilitaciju.
Jedno pravilo vredi posebno zapamtiti: ako sluh naglo oslabi u jednom ili oba uha, potražite medicinsku pomoć odmah.
Kod postepenog pogoršanja pregled nije razlog za paniku, ali jeste dobar način da saznate šta se zaista promenilo pre nego što svakodnevni razgovori postanu naporniji nego što bi trebalo.
