Problem koji stalno odlažemo, bilo da je reč o dugu, razgovoru sa partnerom, nezadovoljstvu poslom ili zdravstvenoj tegobi, ne nestaje sam od sebe. Često se vraća kroz nesanicu, nervozu i slabiju koncentraciju.
Izbegavanje nakratko donosi olakšanje, ali ne rešava ono što nas muči. Zato se misli vraćaju nerešenoj temi, posebno uveče, kada se dnevne obaveze utišaju.
Jedna loša noć nije razlog za brigu. Pažnju treba obratiti kada se isti obrazac ponavlja i kada sve više energije trošimo na izbegavanje problema umesto na njegov prvi korak ka rešavanju.
Odlaganje kratko donosi olakšanje, ali povećava cenu problema
Ljudi ne odlažu obaveze samo zato što su neorganizovani. Često izbegavaju ono što u njima izaziva strah, stid, krivicu ili nelagodu. Dok ne zakažemo pregled ili započnemo težak razgovor, možemo nakratko da se pretvaramo da problem ne postoji.
Takvo odlaganje donosi kratko olakšanje, ali se problem ubrzo vraća, često sa novim rokovima, brigama i još jačim osećajem da gubimo kontrolu.
Kada se problem uporno vraća, a samostalni pokušaji ne menjaju obrazac, razgovor sa stručnjakom može pomoći da se odvoje činjenice, strahovi i konkretni sledeći koraci. Rešimo Probleme platforma omogućava online razgovore sa licenciranim psihoterapeutima iz Srbije, uključujući stručnjake koji rade sa anksioznošću, stresom, burnout-om, depresivnim poteškoćama i problemima u vezi.
San često prvi pokaže da problem nije nestao
Tokom dana nam pažnju odvlače posao, poruke i obaveze. Kada legnemo i sve se utiša, misli se često vraćaju na ono što nismo rešili. Tada u glavi ponavljamo razgovore, zamišljamo najgore ishode ili pravimo planove koje sutradan ponovo odložimo.
Problem je što pokušaj da na silu prekinemo misli i odmah zaspimo može samo da pojača napetost i dodatno oteža uspavljivanje.
Osnovne navike za bolji kvalitet sna i dalje imaju smisla, pa može pomoći dosledno vreme odlaska u krevet, manje ekrana pred spavanje i mirnija večernja rutina. Ipak, higijena sna ne rešava sama po sebi dug, konflikt ili strah od otkaza.
Ako se budite zbog bola i ukočenosti, treba proveriti i fizičke uslove spavanja, o čemu govori vodič kroz znake da problem može biti u dušeku ili jastuku.
Neizgovorene teme menjaju odnose i kada o njima ćutimo
Odlaganje razgovora ne rešava problem niti štiti odnos. Napetost se često ipak pokaže kroz kratke odgovore, povlačenje, sarkazam, manjak strpljenja ili svađe oko sitnica. Druga osoba tada reaguje na takvo ponašanje, a da možda i ne zna šta ga je izazvalo. Tako problem koji nije izgovoren ne nestaje, već se samo pojavljuje u drugom obliku.
Težak razgovor je bolje započeti bez optuživanja. Možete, na primer, reći: „Već neko vreme odlažem ovu temu jer se plašim kako će razgovor izgledati.“ Time problem neće odmah biti rešen, ali će druga osoba bolje razumeti šta se dešava.
Najbolje je da razgovarate kada ste oboje mirni, imate dovoljno vremena i telefoni vam ne odvlače pažnju, a ne usred svađe kada svako pokušava samo da odbrani svoj stav.
Na poslu posledice često liče na manjak discipline
Nerešen privatni ili poslovni problem može da nam odvlači pažnju čak i dok pokušavamo da radimo. Zato se vraćamo na isti pasus, proveravamo telefon, pravimo sitne greške ili biramo lakše zadatke kako bismo izbegli onaj koji nam stvara najveću nelagodu.
Spolja to može izgledati kao nemar ili manjak discipline. U stvarnosti, pažnja se stalno prebacuje između posla i brige, pa nam je teže da se potpuno usredsredimo na zadatak. Istraživanja pokazuju da misli o nedovršenom problemu mogu da oslabe koncentraciju i učinak na sledećem zadatku.
Sistematski pregled 38 studija o mentalnom zdravlju i produktivnosti našao je jasnu povezanost depresivnih i anksioznih teškoća sa izostancima i prezentizmom, odnosno dolaskom na posao uz smanjenu sposobnost da se radi. Svetska zdravstvena organizacija među rizicima za mentalno zdravlje na poslu navodi preveliko opterećenje, malu kontrolu nad radom, nesigurnost zaposlenja, diskriminaciju i nedovoljnu podršku.[/su_note]
Burnout se često koristi kao naziv za svaki umor, ali Svetska zdravstvena organizacija ga u ICD-11 opisuje kao profesionalni fenomen nastao iz hroničnog stresa na poslu kojim se nije uspešno upravljalo. Obuhvata iscrpljenost, veću mentalnu udaljenost ili cinizam prema poslu i slabiji osećaj profesionalne efikasnosti. Nije naziv za svaki problem u privatnom životu niti zamena za stručnu dijagnozu.
Nije svaki problem moguće rešiti istom vrstom akcije
Jedna od zamki je zahtev da odmah pronađemo konačno rešenje. To je posebno teško kada problem uključuje drugu osobu, neizvesno tržište rada, bolest ili dug proces. Korisnije je odvojiti ono što može da se uradi danas od onoga što još ne može da se kontroliše.
| Vrsta problema | Prvi konkretan korak | Šta ne treba očekivati odmah |
| Finansijski dug ili račun | Popisati tačan iznos, rokove i kontaktirati poverioca | Da nelagodnost nestane pre nego što postoji plan |
| Sukob u vezi | Dogovoriti vreme za razgovor i imenovati jednu temu | Da jedan razgovor reši sve stare povrede |
| Nezadovoljstvo poslom | Zapisati šta je promenljivo, a šta nije, pa izabrati jedan zahtev ili prijavu | Da motivacija dođe pre prvog poteza |
| Zdravstvena tegoba | Zapisati simptome i zakazati pregled | Da pretraga interneta zameni procenu stručnjaka |
Ovakav pristup smanjuje neodređenost. Problem više nije „ceo moj život je u haosu“, već zadatak sa sledećim korakom, čak i kada konačan ishod još nije poznat.
Kako prekinuti krug odlaganja bez dodatnog pritiska
- Napišite problem u jednoj rečenici. Bez objašnjavanja i samokritike. Na primer: „Kasnim sa tri rate“ ili „Izbegavam razgovor o zajedničkim troškovima.“
- Odredite najmanju korisnu radnju. To može biti pronalaženje dokumenta, slanje poruke, zakazivanje pregleda ili pravljenje spiska pitanja.
- Postavite tačno vreme. „Sutra u 18 časova“ korisnije je od „kad budem mirniji“, jer mir često dolazi tek posle početka.
- Odvojite rešive probleme od pretpostavki. NHS preporučuje strukturisano vreme za brige, tokom kojeg se zapisuje šta može da se reši, a šta je hipotetičan strah bez trenutne akcije.
- Ne pretvarajte veče u kancelariju za krizne situacije. Zapišite sledeći korak pre odlaska u krevet, a zatim nastavak ostavite za dogovoreno vreme narednog dana.
- Uključite stručnu pomoć kada se obrazac ponavlja. Terapija ne donosi odluke umesto vas, ali može pomoći da razumete zašto ih izbegavate i kako da podnesete nelagodnost bez povratka starom obrascu.
Kada odlaganje više nije samo loša navika
Razgovor sa lekarom, psihologom, psihoterapeutom ili psihijatrom ima smisla kada briga, nesanica, bezvoljnost, napadi panike, povlačenje ili teškoće sa radom traju i remete svakodnevno funkcionisanje.
NHS savetuje javljanje lekaru kada promene navika nisu pomogle, kada problemi sa snom traju mesecima ili kada ozbiljno otežavaju život.
Hitnu pomoć treba potražiti odmah ako osoba razmišlja o samopovređivanju ili samoubistvu, ne može da ostane bezbedna, ima tešku konfuziju ili druge nagle simptome koji mogu ugroziti zdravlje. U takvoj situaciji nije dovoljno zakazati redovnu sesiju ili čekati da period prođe.
Za kraj
Ne morate baš večeras da pronađete konačno rešenje za ono što vas muči. Dovoljno je da jasno prepoznate problem i odlučite koji bi mogao da bude prvi sledeći korak. Kada prestanemo da se ponašamo kao da tema ne postoji, lakše možemo da procenimo da li nam je potreban iskren razgovor, konkretna odluka, odlazak kod lekara ili pomoć psihologa.
Upravo tu može da počne prekidanje začaranog kruga u kojem loš san pojačava napetost u odnosima, a sve zajedno utiče na koncentraciju i rezultate na poslu.
