Deca se tokom razvoja suočavaju sa raznim strahovima koji su sasvim normalni i deo njihovog odrastanja. Međutim, kada strahovi postanu češći i ometaju svakodnevno funkcionisanje, potrebno je da roditelji prepoznaju rane simptome anksioznosti.
Anksioznost kod dece može biti izazvana različitim faktorima i manifestovati se kroz različite simptome.
Vremenski periodi kada deca najčešće pokazuju strah od buke, visine, stranaca i odvajanja su raniji uzrasti kao što su bebistvo i rana dečja dob, dok predškolci mogu razviti strah od samoće i mraka.
Školarci se, s druge strane, često suočavaju sa strahom od društvenih situacija, neuspeha i fizičkih povreda.
Šta je anksioznost kod dece?
Da bi se razumela anksioznost kod dece, bitno je znati njenu definiciju i kategorizaciju, kao i različite tipove anksioznosti koji mogu uticati na svakodnevni život deteta. Ovo vam može pomoći da prepoznate simptome i pružite emocionalnu podršku vašem detetu.
Definicija i kategorizacija
Definicija anksioznosti kod dece podrazumeva preteranu zabrinutost i strah u situacijama koje većina drugih ne bi smatrala opasnim. Kategorizacija anksioznih poremećaja je ključ je za prepoznavanje različitih oblika ovog stanja i razlikovanje normalnih razvojnih strahova od onih koji zahtevaju ozbiljniju pažnju i intervenciju.
Anksioznost kod dece često uključuje simptome poput problema sa spavanjem, bolova u stomaku, izbegavanja određenih situacija, straha, nervoze i problema sa koncentracijom.
Tipovi anksioznosti
Postoji nekoliko različitih tipova anksioznosti kod dece:
- Društvena anksioznost: Ovaj tip anksioznosti karakteriše strah od socijalnih situacija. Deca sa društvenom anksioznošću izbegavaju interakciju s vršnjacima i osećaju nelagodu u društvenim okruženjima.
- Strah od odvajanja: Prvenstveno se manifesuje kada su deca odvojena od roditelja ili staratelja, najčešće prilikom polaska u vrtić ili školu.
- Generalizovana anksioznost: Generalizovana anksioznost se karakteriše prekomernom brigom i strahom vezanim za svakodnevni život, a deca često osećaju napetost i nemir.
Ovi tipovi anksioznosti ne samo da ometaju svakodnevne aktivnosti dece, već takođe zahtevaju angažman roditelja u vidu emocionalne podrške i primene terapijskih tehnika, kao što su kognitivno-bihevioralna terapija.
Razumevanje ovih tipova anksioznosti može pomoći roditeljima da razviju adekvatne strategije suočavanja i obnove emocionalne ravnoteže kod deteta.
Anksioznost kod dece: Prepoznavanje ranih simptoma
Sieh dir diesen Beitrag auf Instagram an
Prepoznavanje ranih simptoma anksioznosti kod dece je ključno za omogućavanje blagovremene intervencije. Simptomi mogu uključivati promene raspoloženja, probleme sa spavanjem, povlačenje iz društvenih aktivnosti, teškoće u školi ili znakove samopovređivanja.
Simptomi i upozoravajući znaci
Deca sa višim nivoom emocionalne inteligencije postižu bolje akademsko postignuće, ispoljavaju manje rizično ponašanje, ostvaruju kvalitetnije društvene odnose i pokazuju emocionalnu otpornost. Pri prepoznavanju upozoravajućih znakova, roditelji bi trebali obratiti pažnju na sledeće:
- Povlačenje iz društvenih aktivnosti
- Česte promene raspoloženja
- Problemi sa koncentracijom
- Teškoće u školi
Kada zatražiti profesionalnu pomoć
Važno je znati kada zatražiti pomoć za dete koje pokazuje simptome anksioznosti. Prema istraživanjima, anksiozni poremećaji kod dece su često povezani sa traumatičnim iskustvima. Profesionalna pomoć uključuje prilagodljive terapijske pristupe koji se fokusiraju na potrebe deteta i porodice.
Preporuke stručnjaka sugerišu da roditelji zatraže pomoć čim primete rane simptome ili upozoravajuće znake. Terapijski pristupi obuhvataju različite metode, kao što su kognitivno-bihevioralna terapija (CBT) ili porodična savetovanja, koja pomažu deci da razviju zdrave mehanizme suočavanja sa stresom.
Vrsta anksioznosti
Starosna grupa
Najčešći simptomi
Separation Anxiety
Predškolci
Strah od odvajanja, noćne more
Socijalna anksioznost
Školska deca
Strah od nastupa, izbegavanje društva
Opšta anksioznost
Adolescenti
Hronična zabrinutost, fizički simptomi
Saveti za roditelje – Kako pomoći detetu sa anksioznošću
Anksioznost može ozbiljno uticati na svakodnevni život vašeg deteta. Da bi savladali ovu prepreku, roditelji mogu koristiti različite saveti za komunikaciju, emocionalnu podršku i strategije suočavanja.
Važno je da roditelji budu svesni kako prepoznati simptome anksioznosti i kako pravilno pomoći svom detetu.
Emocionalna podrška i komunikacija
Emocionalna podrška i pravilna komunikacija ključne su komponente u pružanju pomoći detetu koje se bori sa anksioznošću. Roditelji treba da otvoreno pričaju sa decom o njihovim osećanjima, bez osuđivanja. Saveti za komunikaciju uključuju slušanje bez prekidanja, empatiju i iskrenost. Redovni razgovori o emocijama mogu pomoći detetu da se oseća sigurnije i razvije veće poverenje prema roditeljima.
Primena tehnike merdevina
Jedna od efikasnih strategija suočavanja je primena tehnike merdevina. Ovaj pristup omogućava detetu da se postepeno suočava sa situacijama koje izazivaju anksioznost, korak po korak. Na primer, ako dete ima strah od javnog nastupa, počnite od vežbanja pred porodicom, a zatim postepeno povećavajte publiku. Ova metoda pomaže detetu da gradi samopouzdanje i postupno smanjuje osećaj anksioznosti.
Važnost razgovora i terapijski pristupi
Važnost razgovora sa decom o njihovim osećanjima ne može se dovoljno naglasiti. Otvoreni razgovori i pažljiva komunikacija igraju ključnu ulogu u prevazilaženju anksioznosti. Intervencije kao što su konzultacije sa stručnjacima, psihoterapija i terapijski pristupi poput kognitivno-bihejvioralne terapije mogu biti od velike pomoći.
Prepoznajući i reagujući na rano ispoljene simptome, roditelji mogu značajno doprineti poboljšanju emocionalnog stanja deteta i prevenirati ozbiljnije anksiozne poremećaje u budućnosti.
Zaključak
Vaša uloga kao roditelja je nezamenljiva u prepoznavanju i podršci detetu sa anksioznošću. Savremena istraživanja u psihologiji ukazuju na to da deca sve češće pokazuju simptome kao što su strahovi od odvajanja i povreda, koji su rasprostranjeni kod dece predškolskog uzrasta.
Sa saradnjom čak 18 vaspitača na studiji koja je obuhvatila 315 dece, utvrđeno je da roditelji moraju biti posvećeni i obrazovani kako bi adekvatno podržali svoje dete.
Uloga škole je takođe ključna u osiguravanju podržavajućeg okruženja.
Ljudi koji rade u školama moraju biti adekvatno obučeni kako bi prepoznali i reagovali na rane znakove anksioznosti. Vaše dete može imati stres zbog javnog nastupa ili drugih školskih aktivnosti, stoga je bitno da škola i roditelji sarađuju kako bi obezbedili odgovarajući tretman.
Edukovanje i saradnja među nastavnicima i roditeljima je neophodna kako bi se obezbedio holistički pristup u podržavanju mentalnog zdravlja dece.
